Реформе кључне за подршку ЕУ кроз План раста

Нови План раста за Западни Балкан предвиђа двоструко увећање средства Европске уније за државе у процесу приступања током наредном четворогодишњег периода, а од Црне Горе се у наредном периоду очекује пуна посвећеност спровођењу реформи, нарочито у областима владавине права, јачања административних капацитета и стратешког планирања, како би држава могла да искористи доступна средства.

То је поручено састанку Надгледног одбора Инструмента претприступне подршке (ИПА), који је данас одржан у Подгорици.

Састанком су копредсједавали државни секретар у Министарству европских послова Бојан Божовић и шеф Јединице за Црну Гору и Србију у Генералном директорату за сусједство и преговоре о проширењу (ДГ НЕАР) Мајкл Милер, уз учешће представника ресорних министарстава, Европске комисије, Делегације ЕУ у Црној Гори, те цивилног сектора.

Отварајући састанак, Божовић је казао да је План раста за Западни Балкан уско повезан са реформским процесима које ова Влада планира да предузме.

„Одлучни смо да реформе у области владавине права поставимо као главни приоритет како бисмо у најскоријем року створили услове за постепено затварање преговарачких поглавља,“ нагласио је Божовић.

Како је истакао, кроз Инструмент претприступне подршке Европске уније биће финансирани важни инфраструктурни пројекти.

„Захваљујући овој подршци, Црна Гора ће, између осталог, добити нову зграду за Клинике за инфективне болести и дерматовенерологију, затворску болницу и нове објекте у Управи за извршење кривичних санкција, реконструисане судове широм Црне Горе, као и мрежу нових микробиолошких лабораторија, што ће значајно утицати на квалитет живота грађана“, казао је Божовић.

„У оквиру финансијског споразума ИПА 2021, Црна Гора је од Европске уније добила близу 34 милиона еура бесповратних средстава за подршку у областима саобрац́аја, животне средине и пољопривреде. Додатно, ЕУ је кроз финансијски споразум ИПА 2022 издвојила преко 37 милиона еура за подршку даљим реформама у јавној управи и интегрисаном управљању границом,“ казао је Божовић, истичући да ће се у периоду од 2024 до 2027. године Црна Гора фокусирати на припрему пројеката у области заштите животне средине и запошљавања и социјалне политике.

Мајкл Милер је истакао да нови План раста за Западни Балкан представља стратешки помак у погледу начина на који се претприступна подршка додјељује државама кандидатима за чланство у ЕУ.

„План промовише идеју приступања јединственом тржисту ЕУ и прије чланства у Унији, а истовремено подстиче економску интеграцију земаља Западног Балкана у оквиру Заједничког регионалног тржишта“, рекао је Милер. Он је уједно истакао неопходност испуњавања привремених мјерила за преговарачка поглавља 23 и 24, чиме би Црна Гора креирала предуслове за почетак затварања преосталих поглавља и убрзала свој пут ка чланству ЕУ.

Објашњавајући нови стратешки приступ, Милер је нагласио је да је нови План раста фокусиран на реформе, посебно у области владавине права, па је потребно да се средства из фондова ЕУ искористе да се убрзају реформски процеси.

„Оно што је посебно важно је да се кроз нови План раста удвостручују средства за период од 2024-2027, а на вашим институцијама је да нађу начин да тај новац максимално искористе. Зато је потребно да стратешки планирате и усредсредите се на јачање административних и стручних капацитета јавне управе, при чему посебна пажња треба да буде усмјерена на управљање програмима и ефикасно спровођење оперативних и финансијских контрола“, додао је Милер.

На састанку је похваљен досадашњи напредак у коришћењу фондова ЕУ и реализације пројеката који се из њих финансирају. Закључено је да је неопходно јачање административних и стручних капацитета у јавној управи за потребе стратешког планирања, припреме зрелих пројеката и успјешног коришћења ЕУ средстава.

Видео материјал: https://flic.kr/s/aHBqjB4rmU