Саопштење са 50. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 50. сједници којом је предсједавао предсједник др Дритан Абазовић, утврдила Предлог закона о туризму и угоститељству с Извјештајем са јавне расправе. Предлогом закона предвиђено је опредјељење Црне Горе у погледу креирања висококвалитетног туристичког производа, што подразумијева континуирано унапређење квалитета услуге и обликовања туристичко-угоститељске понуде, као и пратеће инфраструктуре у сврху позиционирања Црне Горе као конкурентне туристичке дестинације. Нови законски текст, првенствено, треба да омогући лакше и брже остваривање права пружалаца туристичких/угоститељских услуга, нарочито приликом добијања рјешења о одобрењу за обављање угоститељске дјелатности. Такође, треба да ријеши проблем бизнис баријера. као и да ријеши или на најмању могућу мјеру сведе проблем сиве економје, који је у претходном периоду препознат нарочито од стране туристичких посленика који послују у складу са позитивним прописима. Нови закон је усклађен са Кривичним закоником, који прецизира да је пословање без одобрења или противно одобрењу крвично дјело. Предлог закона је усаглашен са одговарајућим директивама ЕУ о путовањима у пакет-аранжманима и повезаним путним аранжманима, што се посебно односи на заштиту корисника услуга туристичких агенција, кроз јасно прецизиране обавезе пружаоца туристичко угоститељских услуга. Овим законским текстом предлаже се децентрализација, односно преношење одређених надлежности на органе локалних самоуправа због рационализације и економичности, али и ефикасности, у цију лакшег и бржег остваривања права субјеката који аплицирају за одобрења за рад објеката. Новим законским рјешењима су нормативно препознати одређени видови туристичке понуде (здравствени туризам, спортско-рекреативне и авантуристичке активности, угоститељиске услуге на узгајалиштима морских организама и др.), чијим ће се развојем обезбиједити принцип одрживости и унапређења постојеће понуде, у циљу позиционирања земије као висококвалитетне туристичке дестинације.

Донијета је Уредба о измјенама Уредбе о накнади за подстицање производње електричне енергије из обновљивих извора и високоефикасне когенерације. Доношење Уредбе о измјенама Уредбе је неопходно како би се створио реалан и одржив механизам обезбјеђивања средстава за давање подстицаја за производњу електричне енергије из обновљивих извора и високоефикасне когенерације, као и да се створе услови да се накнада за крајње купце усљед значајног раста енергије на тржиштву у коначном сведе на мањи износ. Изменом Уредбе се накнада коју плаћају крајњи купци смањује за 50% у односу на постојећи износ. Поред овог, држава се растерећује плаћања дијела средстава за подстицање овог вида производње.

Влада је донијела Одлуку образовању Савјету за владавину права којом се врши усклађивање са Одлуком о  успостављању структуре за преговоре о приступању Црне Горе Европској унији. На основу резултата јавног позива, за члана Савјета испред невладиног сектора одређен је представник НВО ,,Јувентас“. У погледу накнада за чланство у Савјету, водећи се принципима економичности и рационалности, одлуком се уводи право на накнаду за рад у Савјету, за мјесеце у којима се одржавају сједнице Савјета, умјесто досадашњег права на накнаду у сваком мјесецу.

Донијета је Одлука о образовању Интерресорне комисије за супростављање хибридним пријетњама. Имајући у виду обавезе Црне Горе из чланства у НАТО-у и процеса приступања ЕУ, препозната је потреба координације у области супротстављања хибридним пријетњама на националном нивоу. Задаци Комисије су да координира и унапређује активности у области супротстављања хибридним пријетњама на националном нивоу, координира и прати имплементацију преузетих обавеза и предложених мјера у складу са прописима и стратешким документима усвојеним у овој области, врши анализу и мониторинг хибридних активности.

Влада је донијела Одлуку о измјени Одлуке о образовању Националног савјета за борбу против корупције којом је за члана одређен Никола Терзић, в.д. директора Управе полиције.

Донијета је Одлука о измјенама и допуни Одлуке о увођењу међународних рестриктивних мјера утврђених одлукама Савјета Европске уније у односу на дјеловања која подривају или угрожавају територијални интегритет, суверенитет и независност Украјине у циљу усклађивања са заједничком, вањском и безбједносном политиком ЕУ.

Влада је донијела Програм заштите и очувања културних добара за 2023. годину. Цијенећи да су културна добра, препозната као важан фактор националне идентификације и да представљају дугорочан ресурс за одрживи развој, те су као таква, приоритет савремених државних политика, Програмом је планирана подршка, и суфинансирање пројеката од значаја за остваривање јавног интереса у области културне баштине Црне Горе. Програмом је обухваћено 45 пројеката, од којих је 13 пројеката у оквиру којих ће се вршити археолошка и конзерваторска истраживања, 20 пројеката за израду конзерваторских пројеката и спровођење конзерваторских мјера на културним добрима, 1 пројекат за едукацију и доедукацију у области културне баштине и 11 пројеката популаризације и презентације културне баштине. Пројекти ће се се финансирати из буџета Министарства културе и медија за 2023. годину, у укупном износу од 694.400 еура.

Усвојена је Информација у вези са додијељивањем директне буџетске подршке Европске комисије Црној Гори за превазилажење енергетске кризе са Акционим планом. У склопу пакета подршке за превазилажење енергетске кризе, Европска комисија је Црној Гори додијелила 30 милиона еура. Након потписивања Финансијског споразум између овлаштених представника Европске комисије и Владе, Црној Гори је на располагање стављена прва фиксна транша од 27 милиона еура, док ће друга у износу од 3 милиона еура бити стављена на располагање најкасније у I кварталу 2024. године, односно након што буду испуњени сви индикатори којим ће се пратити имплементација енергетског пакета. Као резултат свеобухватног сагледавања потреба становништва и привреде у циљу очувања сигурности снабдијевања електричном енергијом и животног стандарда, и имајући у виду да ипак није дошло до повећања цијене електричне енергије што би додатно подстакло инфлаторна кретања и додатно се негативно одразило на стандард становништва и ликвидност предузећа, дефинисана је оквирна структура потрошње додијељених 30 милиона еура директне буџетске подршке. Прве двије компоненте су утврђене Мапом пута Акционог плана за енергетски пакет у јануару 2023. године, а сада се додају још двије компоненте, па је коначна структура потрошње енергетског пакета дефинисана како слиједи:

• Помоћ пензионерима и корисницима материјалног обезбјеђења који су погођени инфлацијом услијед раста цијене електричне енергије и енергената – cca 8,5 милиона еура,
• Унапређење енергетске ефикасности – cca 13 милиона еура,
• Реконструкција/адаптација резервоара у Бару у својини државе са намјеном складиштења обавезних резерви нафтних деривата и набавка обавезних резерви – cca 7,5 милиона еура и
• Издатак условљен обавезом двогодишњег одржавања софтверских система који омогућавају имплементацију тржишта “дан-унапријед” у Црној Гори и за набавку Market Management Systema (MMS) који би омогућио размјену података оператерима дистрибутивног система – cca 1 милион еура.

Влада је усвојила Информацију о резултатима преговора између Министарства економског развоја и туризма у име Владе Црне Горе и Агента регистрације домена „.me“ компаније „doMEn“ д.о.о. са Извјештајем о финансијским ефектима Уговора о Агенту регистрације домена „.me“ за 2022. годину. Имајући у виду, како је наведено у Информацији, да је рок важења Уговора истекао 31.03.2023. године, а како уговорне стране нису анексирале Уговор, већ наставиле само фактички да га извршавају након 31.03.2023. године, Агент регистрације је дужан да пружа услуге на начин дефинисан Уговором, али не дуже од шест мјесеци од истека Уговора. Сходно томе, неопходно је да се у наведеном року спроведе поступак Јавног позива у складу са поштовањем основних начела у области електронских комуникација прије свега објективности, транспарентности, недискриминаторности и пропорционалности, обезбјеђивању услова за равномјеран развој тржишта електронских комуникација на територији Црне Горе. У Извјештају о финансијским ефектима Уговора наводи се да је од редовне регистрације слободних домена Влади, за 2022. годину, уплаћено је 2.697.569 еура, док је од регистрације премиум домена уплаћено 438.552 еура. Тим поводом, Влада је задужила Министарство економског развоја и туризма да припреми и распише Јавни позив за избор Агента регистрације националног Интернет домена .me и о резултатима Јавног позива информише Владу.

Усвојена је Информација о активностима на реализацији развојних пројеката на унапређењу туристичке инфраструктуре (период јул – децембар 2022. године). У Информацији је дат преглед активности на реализацији развојних пројеката на унапређењу туристичке инфраструктуре, у првом реду ски центара на подручју Бјеласице и Комова, Дурмитора и Хајле, али и природних атракција попут Ђаловића пећине, са тренутним статусом и фазама реализације, а који укључују изградњу нових жичара, скијашких стаза, система за вјештачко осњежавање, базних станица, приступних путева и пратеће инфраструктуре, као и потребне мјере за њихову реализацију. У ове пројекте је до сада уложено преко 105 милиона еура. Поред осталог, у Информацији је за представљене пројекте дат и предлог мјера неопходних за унапређење њихове реализације.

Влада је усвојила Информацију о активностима реализације Посебног програма улагања од посебног значаја за привредни и економски интерес Црне Горе (период јул-децембар 2022. године). У Информацији се наводи да је у јулу прошле године објављен нови Јавни позив за исказивање интересовања за квалификовање пројеката на Листу развојних пројеката. На Јавни позив пристигло је 7 пријава, од којих је пет пројеката уврштено на Листу. Према подацима Агенције за инвестиције за период од 01. јула до 30. децембра 2022. године, за потребе улагања у један од развојних пројеката у приморском, сјеверном или средишњем региону Црне Горе, на ESCROW рачун је положено 158.656.246 еура, док је укупан износ који је у ову сврху уплаћен инвеститорима 37.419.195 еура. За потребе улагања у пољопривреду и прерађивачку индустрију, у датом периоду је на ESCROW рачун положено укупно 1.250.000 еура. У сврху развоја мање развијених јединица локалне самоуправе, на ESCROW рачун је у посматраном периоду положено укупно 55.200.000 еура, док је на посебан рачун Агенције за инвестиције уплаћено 13.000.000 еура. У сврху трошкова поступка на уплатни рачун Агенције за инвестиције извршена је уплату средстава у износу од 14.770.000 еура, док је у сврху донације за развој иновационе политике Црне Горе на ESCROW рачун за исти период положено укупно 40.500.000 еура. Такође, према Закону о буџету за 2023. годину, средства која су уплаћивана од стране апликаната у сврху развоја мање развијених јединица локалне самоуправе, а која су се налазила на рачуну Агенције за инвестиције (рачун за развој мање развијених јединица локалне самоуправе), су по захтјеву МФ-а, на дан 13.01.2023. године, пренијета на Централни рачун државног трезора у износу од 32.999.849 еура.

Усвојена је Информација о активностима на реализацији приоритетних пројеката из области туризма (период јул-децембар 2022. године) и то за: валоризацију локалитета на просторима Бјеласице и Дурмитора, изградњу туристичког комплекса, марине и пратеће инфраструктуре „Porto Montenegro“, изградњу туристичког комплекса „Portonovi“, изградњу туристичког комплекса „Luštica Bay“, изградњу туристичког комплекса „Плави хоризонти“, реконструкцију тврђаве „Мамула“ на острву Ластавица, изградњу Хотела „Краљичина плажа“ – Свети Стефан, туристичку валоризацију дијела имовине ХТП „Улцињска Ривијера“, АД Улцињ – хотели „Bellevue“ и „Olympic“ и изградњу туристичког комплекса „Montrose“ („Ritz Carlton Montenegro“). У расправи је констатовано да се већина пројеката у извјештајном периоду реализује у складу са обавезама из уговора и инвестиционих програма, са мањим одступањима у погледу динамике реализације планираних активности.

Влада је усвојила Извјештај о спровођењу Стратегије инклузивног образовања у Црној Гори 2019-2025, за 2022. годину. Активности дефинисане Стратегијом реализују се, како се наводи у Извјештају, предвиђеном динамиком, уз разумијевање и прилагођавање потребама усљед функционисаја у условима отежане комуникације због сајбер напада, те лажних дојава о експлозивним направама. У дискусији је наглашено да је акценат у 2022. години стављен на подршку, IT компетенције и промоцију школских инклузивних активности, при чему је реализовано  105 активности (88%), у току је или се континуирано реализује 15 активности (12%), док нереализованих активности није било. Извјештај садржи и препоруке за наредни период.

Усвојен је Извјештај о стању система заштите и спашавања у Црној Гори у 2022. години који ће се, сходно члану 36 Закона о заштити и спашавању, доставити Одбору за безбједност и одбрану Скупштине. Извјештај представља приказ активности и резултата спроведених и остварених у оквиру система заштите и спашавања грађана, материјалних и културних добара и животне средине. Реализоване активности су имале за циљ унапређење система заштите и спашавања у Црној Гори кроз његово нормативно уређење, израду планске документације, спровођење мјера заштите и спашавања приликом догађања различитих врста хазарда, оспособљавање и усавршавање субјеката заштите и спашавања, реализацију различитих програма и пројеката у овој области, спровођење инспекцијског надзора, као и јачање међународне, билатералне и регионалне сарадње, као и сарадње са надлежним институцијама ЕУ, УН и НАТО-а.

Влада је усвојила Извјештај о раду Фонда за обештећење са Извјештајем о прикупљеним средствима, расположивим акцијама и издатим обвезницама за 2022. годину. Фонд је, како се наводи у Извјештају, у цјелости реализовао обавезе планиране за 2022. годину, које се огледају у приоритетној обавези исплате обештечења бившим власницима одузетих имовинских права у новчаним средствима, а на основу које је Фонд извршио исплату рата не само за прошлу већ и рате из претходних година у укупном износу од 2.196.394 еура. Такође, укупан дуг према бившим власницима по свим коначним рјешенима која су достављена Фонду од почетка примјене Закона, умањен је за 158.660.157 еура, па на 31.12.2022. године износи 81.586.637 еура. Приоритети Фонда у 2023. години се такође односе на исплату годишњих рата за 2023. годину, која ће сходно планираном Буџету бити значајно увећана и омогућиће смањење дуга према бившим власницима у износу од 10.050.000 еура. Наведеним планом исплате и реализацијом Бужета за 2023. годину Фонд би проценат исплате и реализације обавеза према бившим власницима са досадашњих 3% исплате износа по години, повећао на око 10%, што ће значајно умањити укупан дуг и омогућити корисницима права на обештећење много бржу наплату утврђеног обештећења од очекиване.

Усвојен је Извјештај о раду Друштва са ограниченом одговорношћу „Фонд за иновације Црне Горе“ за 2022. годину, и дата сагласност на План активности с Финансијским планом Друштва за 2023. годину. Како се наводи у Извјештају, Фонд је током 2022. године покренуо своје прве линије подршке иновативној заједници у Црној Гори и имао на располагању милион еура из државног буџета. Од тог новца, 230.000 еура је за оперативне трошкове, док је 770.000 еура опредијељено за реализацију двије програмске линије и то 100.000 еура за иновационе ваучере и 670.000 еура за колаборативне грантове. Такође, реализоване су активности на подизању апсорпционих капацитета у привлачењу ЕУ фондова, које ће допринијети реализацији регионалних и међународних иновациониох пројеката. Финансијским планом Друштва за 2023. годину планиран је износ од 2.400.000 еура, од чега 2.000.000 еура за иновационе програме, односно седам програмских линија и 400.000 еура за оперативне трошкове. Планом активности Фонда предвиђена је и имплементација Програма за подстицање иновација у функцији енергетске ефикасности у индустрији за 2023. годину, кроз сарадњу три ресорна министарства – Министарства науке и технолошког развоја, Министарства капиталних инвестиција и Министарства економског развоја и туризма.

Влада је усвојила Информацију о потреби рјешења неисплаћених зарада некадашњих радника као и пензионера Фабрике електрода „Пива“ АД Плужине. Тим поводом, задужено је Министарство финансија да из средстава текуће буџетске резерве бившим запосленима, као и пензионерима Фабрике електрода исплати 348.700 еура. У питању је исплата прве од три транше и исправљање неправде према 114 запослених у том предузећу по  основу неизмирених зарада за период од 01.06.2012. године – 04.09.2014. године.

Донијета је Одлука о привременом ослобађању од прибављања визе за држављане Краљевине Саудијске Арабије. Одлуком се држављанима Краљевине Саудијске Арабије омогућује да од 5. маја до 31. октобра 2023. године, могу улазити, прелазити преко територије и боравити у Црној Гори до 30 дана, са важећом путном исправом, без визе. Одлука о привременој визној либерализацији за држављане Краљевине Саудијске Арабије први пут је донешена 2022. године, у току љетње туристичке сезоне, у циљу привлачења туриста, подршке туристичкој сезони и снажењу веза и сарадње између двије земље.

Влада је донијела Одлуку о изради Измјена и допуна Урбанистичког пројекта за локалитет хотела ,,Галеб'', општина Улцињ и Одлуку о одређивању руководиоца и висини накнаде за руководиоца и стручни тим за израду Измјена и допуна УП-а. Циљ израде Измјена и допуна урбанистичког пројекта је да се обезбиједе плански предуслови за изградњу луксузног хотела високе категорије, уз успостављање препознатљиве архитектонске физиономије комплекса у захвату УП-а, као дијела урбане морфологије, а све у складу са планским опредјелјенјима, смјерницама и критеријумима садржаним у планској документацији вишег реда. Програмским задатком је предвиђено да визија уређења тог простора треба да прати визију развоја града, који, као важан просторни, економски и друштвени ресурс Црне Горе, треба да се усмјерено и контролисано развија, користећи на одржив начин своје природне, културне и створене потенцијале. Један од битних принципа на којима треба базирати идејно рјешење биће и афирмација затечених градитељских и пејзажних вриједности на локацији, конципирање пројектног рјешења у складу са климатским карактеристикама подручја, на начин да се допринесе побољшању микроклиматских услова на локацији. У складу са планским рјешењем, биће програмирани туристички садржаји, уз поштовање свих ограничења како са аспекта заштите културних добара, имајући у виду да се предметни простор налази у окружењу културно-историјске урбане цјелине Старог града и јединствене амбијенталне вриједности, тако и са аспекта заштите животне средине и других ограничења (климатске промјене, ерозија, сеизмика...) у циљу очувања амбијента, идентитета и особености по којима је ово подручје препознатљиво. За руководиоца стручног тима за израду Измјена и допуна УП-а одређена је Ксенија Вукмановић, а накнада за руководиоца и стручни тим утврђена је у укупном износу од 15.000 еура.

Дата је сагласност на Цјеновник услуга трајектне линије Каменари-Лепетане са Предлогом споразума о повлашћеном коришћењу услуге трајектног превоза између Јавног предузећа за управљање морским добром Црне Горе и општина Херцег Нови и Тиват. У односу на предузеће које је раније управљало овом трајектном линијом, Морско добро је дало низ погодности за грађане. Уведена је мјесечна карта за физичка лица (за 50 прелазака) у износу од 100 еура. Новитет је и посебна накнада за грађане општина Херцег Нови и Тиват, који ће за мотоцикл у сезони плаћати 1.50 умјесто 2.50 еура, а три еура за мала путничка возила (аутомобиле), путничка комби возила, путничка возила до 8+1 сједишта и 5 метара, како у сезони тако и ван ње. За све остале та накнада у сезони износи пет еура, а ван сезоне четири еура. Без обавезе плаћања накнаде превоз трајект ће користити: бицикла, возила хитне помоћи, ватрогасне службе, службена возила Војске Црне Горе и Управе полиције. Право на бесплатан превоз, гарантује се и возилима под пратњом. Вансезонски износ карте важи за период од 01.01. до 01.06. и од 01.10. до 31.12., док се сезонски износ карте односи на период од 01.06. до 01.10. До краја 2023. године је планирано остварење прихода од трајектне линије у износу од 6.700.000 еура. У расправи је наглашено да ће наплата услуга почети када трајектна линија буде радила у пуном капацитету.