Саопштење за јавност Стручног тима за Q грозницу, Управе за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове

Након серије полуинформација, упитних медијских иступа, те бројних нетачних изјава од стране лаика, који изазивају недоумице у јавности, Стручни тим за Q грозницу има дужност да се обрати јавности саопштењем. 

Q грозница је заразна болест многих животињских врста.  Спада у групу зооноза, односно болести које се са животиња могу пренијети на људе. Присутна је на свим континентима и ендемична је у готово свим предјелима у којима постоје животиње - резервоари узрочника. Иако је пристуна у скоро свим земљама Европе, не постоје прописани стандарди за контролу ове болести. Државе, у зависности од појаве болести, степена опасности и процјене ризика, појединачно предузимају различите мјере за контролу и сузбијање ове болести.

Код животиња најчешће  изазива  клинички инапарентну инфекцију, а када је клинички манифестна, код говеда се обично карактерише побачајима метритисима, заостајањем постељице, стерилитетом и падом млијечности, док је код малих преживара чешћа манифестација клиничке слике у виду повишене тјелесне температуре, малаксалости, упала плућа, упала зглобова, побачаја и маститиса праћених смањењем млијечности.

Инфициране животиње могу ширити узрочника урином, фецесом, млијеком, а нарочито постељицом и плодовим водама током порођаја и/или побачаја. Људи се могу инфицирати удисањем узрочника путем аеросола или удисањем прашине контаминиране узрочником. Директан контакт људи са обољелим животињама такође може довести до инфекције. Најмање могућ начин инфекције, јесте конзумирање сировог, термички необрађеног млијека и производа од сировог млијека, и овај начин инфекције још увијек је предмет дискусије и студија хумане и ветеринарске медицине. Болест могу пренијети и крпељи и глодари.

Људи који су у чешћем контакту са животињама изложени су већем ризику од оболијевања, као нпр. ветеринари, фармери, радници у кланицама, лабораторијско особље. Људи чешће оболијевају у сезони тељења, јагњења и јарења. Из тих разлога је потребно спроводити зоохигијенске и биосигурносне мјере приликом помагања при порођају животиња и користити одговарајућу заштитну опрему. Болест се успјешно лијечи антибиотицима из групе тетрациклина.

Након што се болест код животиња спорадично појављивала годинама у Црној Гори, у овој години забиљежен је већи број случајева на више фарми са територија општина Даниловград и Никшић. Након веће појаве на три фарме млијечних говеда из општине Даниловград, имајући у виду да се ради о зоонози, као и о болести која може причинити економске штете на фарми, а како би се ситуација ставила под контролу, формиран је Стручни тим. Задатак стручног тима је био да спроведе епизоотиолошко испитивање и да предлог за предузимање ефикасних мјера за спријечавање ширења и сузбијање, за надзор и контролу Q грознице код говеда, као и да пружа подршку за даље поступање ветеринарске инспекције. 

Стручни тим је израдио текст Наредбе за спречавање појаве, откривање и сузбијање заразне болести Q грознице код говеда, у складу са закључцима и препорукама са састанака, узимајући у обзир доступна знања, препоруке и мишљења – Европске агенције за безбједност хране (ЕФСА), Свјетске организације за здравље животиња (WОАХ), стручне и научне радове, природу узрочника, начине ширења, чињеницу да се ради о зоонози која се спорадично дијагностикује код људи, могуће мјере за надзор и контролу, и мјере које спроводе друге земље.

По Наредби се врши узорковање и тестирање, те усмрћивање и нешкодљиво уклањање  ПЦР позитивних животиња, односно серопозитивних са израженим клиничким симптомима. Наредбом су такође прописане обавезе свих карика у ланцу одговорности, па Стручни тим апелује на све заинтересоване стране да су у законској обавези да се придржавају одредаба наведене Наредбе, од којих се многе у континуитету не спроводе, а посебно:

•  Због недостатка локације за закопавање, не врши се благовремено нешкодљиво уклањање еутаназијом и закопавањем болесних животиња, чиме те животиње данима представљају извор инфекције за људе и животиње;
• Од стране држалаца не врши се издвајање и одвојено држање на заразу сумњивих животиња од говеда код којих није утврђено присуство антитјела против узрочника Q грознице;
• Не врши се спрјечавање уласка неовлашћених лица/посјетилаца или животиња у газдинство, а посебно у објекат гдје се држе животиње, па чак имамо примјере уласка цијелих телевизијских екипа на газдинства;
• Не врши се обавезна и благовремена пријава сваке промјене здравственог стања на газдинству, рођења авиталне телади и сваког побачаја пријемчивих животиња на газдинству, што је законска обавеза држаоца;
• Не врши се спровођење мјера дезинфекције, дезинсекције и дератизације објеката за смјештај и држање животиња, ђубришта, дворишта, воде за напајање животиња, мјеста на отвореном гдје су, евентуално, боравиле заражене и на заразу сумњиве животиње;
• Није обустављено коришћење и изношења стајског ђубрива и течног отпада (осоке) са газдинства и не врши се складиштење стајског ђубрива из објеката које користе животиње на мјесту којем животиње немају приступ, третирање стајског ђубрива и течног отпада на газдинству одговарајућим средством за дезинфекцију према упутству произвођача и престанак њиховог коришћења у трајању од најмање 40 дана или компостирање стајског ђубрета, покривеног најлоном намање 90 дана
• Не врши се примјена мјера заштите животиња од ектопаразита;
• Не постављају се дезинфекционе баријере на улазу и излазу из објекта у којем се налазе животиње.

Наглашавамо, уколико се прописане мјере не поштују и не спроводе, узалудан је сваки напор сузбијања заразне болести и свако спровођење осталих мјера у таквој ситуацији губи смисао и стручну оправданост.

Стручни тим апелује на све да уз придржавање свих тачака Наредбе, које укључују и спровођење биосигурносних мјера на газдинству, те уз спровођење редовне дијагностике и уклањања позитивних јединки из запата, мора довести до смањења преваленце обољења и стављања под контролу ситуације на зараженим газдинствима.

Стручни тим такође апелује на локалне самоуправе да се према насталој ситуацији, у којој имања држалаца не испуњавају услове или држаоци животиња одбијају сарадњу и не желе да дозволе уклањање њихових животиња на њиховом посједу, опходе у складу са својим законским обавезама, те да у случајевима потребе за усмрћивањем животиња без одлагања одреде локацију за нешкодљиво уклањање, чији су критеријуми достављени локалним самоуправама.

У складу са наведеним, Стручни тим апелује и на грађанство, да својим чињењем не утиче директно на ширење заразе, односно одлагање извршења мјера, што умногоме значи продужавање стања у ком се налазимо. Када су сви критеријуми прописани за мјесто закопавања испоштовани од стране локалне самоуправе, не постоји бојазан по еколошке последице, разношење заразе, или било који други вид угрожавања јавног здравља. Закопавање усмрћених животиња је један од главних начина њиховог нешкодљивог уклањања и када се испоштују сви принципи не представља опасност.

Цио процес, те излазак из ове ситуације, може се наслутити тек када све карике у ланцу одговорности поступе у складу са етичким принципима и законским обавезама.

Стручни тим још једном апелује на држаоце, локалне самоуправе и грађанство да поступају у складу са својим одговорностима и обавезама и поштују прописане мјере, како би се што прије изашло из настале ситуације, са што мање последица по све актере.

Стручни тим за Q грозницу

• Сунчица Бољевић,  др вет. мед.,
• Милан Рогошић,  др вет. мед.,
• мр Ервин Бучан, др вет. мед.,
• мр Лаушевић Дејан, др вет. мед.,
• др Бојан Аџић, др вет. мед.,
• Марко Николић, др вет. мед.,
• Миливоје Шалетић, др вет. мед.;