Савјет за реформу јавне управе усвојио Динамички план акција до краја године

Крајњи циљ реформе јавне управе и процеса дигитализације и оптимизације треба да буде оптимална и ефикасна јавна управа, која ће бити бољи сервис за грађанке, грађане и привреду, а кључна ријеч у цијелом систему мора бити одговорност. То је поручио предсједник Владе Здравко Кривокапић, који је отворио другу сједницу Савјета за реформу јавне управе, која је одржана данас.

Премијер је указао на значај који реформа јавне управе има у агенди Владе.

Од Савјета очекујем да што прије предложи рјешење које ће довести до тражених резултата, како би могли бити примјер добре праске и другима. У складу са тим, један од приоритета мора бити професионализација менаџмента уз поштовање компетенција кадра, јер ако приликом одабира кадра политика буде доминантна, ништа се неће промијенити, већ ће се мијењати само политика и тиме се неће постићи резултати,  јасан је премијер Кривокапић.

Предсједник Владе истиче да један од модела, који може послужити, а који се спроводи у Њемачкој је, тродимензионална радна компетенција.

„То би подразумијевало да пажња буде усмјерена ка посебним вјештинама, пажљивом тестирању кандидата и сталном унапређивању капацитета”, рекао је премијер Кривокапић.

Премијер је истакао да кључна ријеч у цијелом систему мора бити одговорност, мјера која се, како је појаснио, може лако квантификовати и доказати.

Министарка јавне управе, дигиталног друштва и медија, Тамара Срзентић, казала је да данашњи предлози у оквиру Динамичког плана акција у реформи јавне управе произилазе из потребе да реформа буде пажљиво спроведена и осмишљена, да буде општеприхваћена, транспаретна, уз поштовање принципа партиципативности и инклузивности, и да се на сједницама Савјета расправља о свим питањима која су од значаја за процес реформе јавне управе. Намјера нам је да уз рад на стратегији, у паралели почнемо пилотирати акције како би што ефикасније почели спроводити реформу јавне управе.

Савјет је на данашњој сједници разматрао Динамички план акција у реформи јавне управе до краја године, а у складу са нацртом планова нове Стратегије реформе јавне управе 2022 – 2026.

Из тима министарке Тамаре Срзентић представили су активности које су усмјерене на развијање нових е-услуга за грађане (онлајн пријаву рођења, онлајн пријаву смрти, онлајн пријаву пребивалишта, онлајн пријаву за склапање брака), успостављање јединствене евиденције о броју запослених у јавној управи, транспарентан и отворен рад институција кроз усвајање Закона о измјенама и допунама Закона о слободном приступу информацијама, доношење Средњорочног програма рада Владе 2022-2024, синхронизоване израде Кадровског плана и нацрта Буџета за 2022, те развој платформе за е-обуке за запослене у јавној управе.

У циљу обезбјеђивања континуираног праћења спровођења предвиђених активности и благовременог извјештавања о степену реализације Динамичког плана, Савјет за реформу јавне управе формирао је радне тимове чиме ће се обезбиједити додатни подстицај за остваривање планираних резултата. У радним тимовима биће представници невладиног сектора, Универзитета, Заједнице општина, што представља вид заједничке сарадње и напора у постизању резултата у реформи јавне управе.

На Савјету су разматране мјере за оптимизацију и ефикасност рада у јавној управи. Динамички план и мјере оптимизације представљају комплексно питање на чијем рјешењу континуирано радимо. Међутим, морамо бити свјесни да ово питање представља наслијеђени проблем. Претходних мјесеци смо тај проблем интензивно анализирали, а тимови Министарства јавне управе, дигиталног друштва и медија воде континуиране разговоре, прије свега са Министарством финансија, Министарством економског развоја, SIGMA-ом, Свјетском банком како би пронашли најадекватнији начин за спровођење мјера оптимизације и ефикасности рада у јавној управи.

С тим у вези, Савјет је задужио Министарство јавне управе, дигиталног друштва и медија, Министарство финансија и социјалног старања, Министарство економског развоја и Заједницу општина да формира радни тим који ће, креирати методологију и јединствену евиденцију о броју запослених у јавној управи и на основу предложених мјера, а у сарадњи са кључним партнерима Свјетском банком и SIGMA/OECD, предложити Влади сет краткорочних и дугорочних мјера за оптимизацију.

На Савјету је разматран Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о слободном приступу информацијама, као и Акциони план за бољу имплементацију овога Закона у пракси. Том приликом разматране су новине које овај закон доноси у области слободног приступа информацијама, како би се системски допринијело већој отворености Владе и органа власти, усклађивању са најбољим међународним и европским праксама у овој области, као и отклањању одређених недостатака и изазова које овај закон производи у пракси.

На Савјету је представљен Мониторинг Извјештаја о функционисању система на централном нивоу и локалном нивоу, који има за циљ да представи успјешност спровођења и ефекте које је примјена Закона о државним службеницима и намјештеницима (ЗДСИН) и Закона о локалној самоуправи (ЗЛС) имала у пракси, од почетка њиховог спровођења - јула 2018. до краја 2020. године.

Додатно, Савјету је представљена Уредба о измјенама Уредбе о накнади трошкова у поступку за приступ информацијама, како би се створио неопходан нормативни оквир за економичније остваривање права на слободан приступ информацијама, уз смањење трошкова за кориснике у погледу висине накнаде стварних трошкова органа власти у поступку за приступ информацијама, посебно у дијелу копирања и скенирања тражених информација.

Имајући у виду овако предложен систем утврђивања висине накнаде трошкова, посебно у дијелу скенирања, значај приступа информацијама биће додатно афирмисан кроз утврђивање нижих цијена трошкова поступка у односу на оне који су до сада били прописани. На овај начин додатно ће се мотивисати подносиоци захтјева да приступ информацијама остварују у електронској форми.  

Савјет за реформу јавне управе промовише високи квалитет услуга грађанима, стварање јавне управе која ће допринијети економској стабилности, повећању квалитета живота и конкурентности привреде, а уједно и испуњавање услова за чланство у ЕУ.