Слиједити препоруке СЗО у процесу трансформације здравства

Не може бити успјешне трансформације система здравствене заштите без управљачких капацитета и менаџерског кадра јер се функционалност, економска одрживост и отпорност здравственог система пројектују на основу научених лекција из глобалних криза.

Потпредсједник Владе за рад, образовање, здравство и социјалну политику, др Срђан Павићевић, и шефица канцеларије Свјетске здравствене организације (СЗО) у Црној Гори, госпођа Мина Брајовић, дугогодишњи сарадници и врсни познаваоци прилика у црногорском здравственом систему, по први пут су се срели након формирања 44. владе.

Госпођа Брајовић је честитала др Срђану Павићевићу на именовању за позицију потпредсједника Владе за рад, образовање, здравство и социјалну политику, наглашавајући да су ове три области, гледано из перспективе СЗО, кључне за укупну добробит грађана и благостање друштва.

Здравље је предуслов сваког напретка, а стање у кључним областима друштва, тј. квалитет услуга које држава обезбјеђује грађанима, директно се рефлектује на њихово физичко и ментално здравље, радну способност и мотивацију за лични и друштвени напредак, рекла је госпођа Брајовић.

Др Павићевић је захвалио на континуираној пажњи и помоћи Свјетске здравствене организације истичући да Црна Гора има срећу да ову престижну свјетску организацију заступа особа која с ванредном посвећеношћу и стручношћу прати и реагује на све прилике и неприлике у јавном и приватном здравству Црне Горе и најавио:

На бази природног и дугорочног партнерства наставићемо успјешну сарадњу са Канцеларијом СЗО у Црној Гори, с циљем рјешавања неуралгичних тачака у црногорском здравственом систему, као и развоја комплементарних услуга које се тичу образовања и система социјалне заштите јер су то предуслови за опоравак и стабилизацију укупних друштвених прилика.

Разговор је протекао у узајамној размјени информација и увидā који се тичу бројних изазова црногорског здравства ‒ недостатка капацитета, одлива љекара из сектора јавног здравства, преоптерећености љекара и медицинског особља, недостатка менаџерског кадра и нефункционалног односа између ургентне, примарне и терцијарне здравствене заштите, што драматично поскупљује услуге, оптерећује укупан буџет за здравство и узрокује нерационалну потрошњу антибиотика, низак ниво дигитализације унутар цијелог система и недостатак протокола, индикатора и база података.

Др Павићевић се сложио да без егзактних и релевантних података о врсти и начину пружања здравствених услуга не може бити истинске трансформације система.

„Једино значајно већим улагањима у болничку инфраструктуру, модерну технологију и побољшање услова рада можемо задржати стручни кадар и стварати нови. Љекари не напуштају Црну Гору због ниских плата, већ због услова рада, застарјеле технологије и непостојања јасних протокола и општеприхваћених стандарда“, нагласио је потпредсједник Павићевић.

Госпођа Брајовић се осврнула на недавну ковид кризу и „научене лекције“.

У Црној Гори, али и на глобалном нивоу, пандемија је са хируршком прецизношћу указала на неуралгичне карике система и открила мноштво слабости и фрагилности, рекла је Брајовић.

Препорука Свјетске здравствене организације је да један здравствени систем треба развијати тако да може успјешно одговорити на глобалне кризе које пријете да буду чешће него што је то био случај у претходним деценијама.

Саговорници су били у потпуности сагласни да трансформација црногорског јавног здравства не може отпочети без развоја управљачких капацитета и менаџерских профила, усвајања знања о кризном менаџменту и формирања јасне визије система у оквиру које се његова функционалност, економска одрживост и отпорност пројектују на основу „научених лекција“ из глобалних криза, при чему је акценат на посвећености, ентузијазму, емпатији, етичности медицинског особља и поштовању љекарског позива.