Међународни дан дјевојчица у ИЦТ

"Технологија више није будућност, него садашњост и оставља много простора за жене да на креативан, емпатичан и инклузиван начин рјешавају проблеме и изазове у свим областима, а за свијет технологије обогаћен женским талентима и креативношћу, потребно је креирати окружење које ће дјевојчицама омогућавати равноправно учешц́е у активном стварању будуц́ности."

То је поручила министарка јавне управе, дигиталног друштва и медија, Тамара Срзентић, на панел дискусији која је организована поводом обиљежавања Међународног дана дјевојчица у информационо-комуникационим технологијама (ИЦТ) који се обиљежава четвртог четвртка у априлу сваке године.

Срзентић је казала да је њена мисија да научене лекције и искуства дијели како би подстакла и мотивисала девојчице, ђевојке и жене да храбро грабе напријед и да се остварују на начин који им прија и како желе.

“Немојте да вас обесхрабрију они који каји кажу да ИЦТ-није за вас. Упознала сам толико храбрих жена лидерки које су оствариле невјероватне каријере радећи за највеће свјетске компаније и за најразвијеније администрације. Неке од најважнијих ИЦТ пројеката у свијету покренуле су управо жене”, рекла Срзентић.

Дјевојчицама, ђевојкама и женама је, како је истакла, мјесто у свакој професији.

“Али гдје год да будете, било да се опредијелите за кодирање или било коју другу професију, технологија и дигиталне вјештине ц́е готово увијек бити саставни дио тог путовања. У свијету технологија има толико простора да се остварите и да валоризујете ваше супер врлине, да будете што год да пожелите. Било да је то програмерка, продукт менаџерка, дизајнерка, аналитичарка или било што друго”, објаснила је Срзентић.

Према њеним ријечима, сва истраживања показују да ће се послови у будуц́ности драматично промијенити и да ц́е 65 посто дјеце која данас похађају основну школу имати послове који још увијек не постоје и већина њих ће бити у технолошкој индустрији.

“Зато су сви наши напори и стратегије у министарству усмјерени ка едукацији и оснаживању младих лидера, који ће се развити у сјајне продукт менаџерке и менаџере, програмере, сервице дизајнере, лидерке и лидере, постати покретачи иновација у Црној Гори и допринијети да правим компетенцијама можемо постати ХУБ нових идеја, производа и сервиса”, поручила је Срзентић.

Додала је да се посвећено ради и на томе да се креира амбијент у којем ће потенцијали свих доћи до изражаја, а којем ће се жене развијати да буду оснажене лидерке.

“У Калифорнији сам покренула програм Гирлс Wхо Цоде који је окупио дјевојчице, а поготово оне које су припаднице мањина и маргинализових заједница и дао им алате, ресурсе и методологије који су били усмјерени на рјешавање проблема у заједницама. Желим такав програм да покренем и овђе. Снага сваког друштва је у заједничком дјеловању. Хајде да заједно и удружено покрећемо овакве пројекте и промјене, јер само заједно можемо учинити напредак какав нам је свима потребан”, порука је Срзентић.

Обиљежавање Међународног дана дјевојчица у ИЦТ-ију организовало је невладино удржење Дигитализуј.Ме у сарадњи са Теленором, а уз подршку Министарства јавне управе, дигиталног друштва и медија.

Доценткиња на Електротехничком факултету у Подгорици и директорица Института Конфуције на Универзитету Црне Горе, Милена Ђукановић, казала је да је све више дјевојчица и дјевојака које су заинтересоване за информационо-комуникационе технологије.

“Тај проценат на Електротехничком факултету се креће од 10 до 15 одсто, што по мом мишљењу, ипак, није на завидном нивоу. Потребна је едукација од малих ногу. Потребно је обезбиједити дјевојчицама атмосферу гдје ће видјети да ИЦТ није само рад који је по традицији приписиван мушкарцима. Фокус је дефинитивно на едукацији, на промоцији, али и на самом интересовању дјевојчица да буду информисане на прави начин”, појаснила је Ђукановић.

Директорица дигиталне маркетиншке агенције Алицорн и предсједница Управног одбора Удружења ИЦТ Цортеx, Сања Гардашевић, казала је да рад у ИЦТ сектору захтјева стално учење и напредовање и то је оно што је како је додала, највише одговарало њеној природи и што је допринијело да буде ту гдје јесте.

“Десило се случајно, али апсолутно сам сигурна да је ово каријера и сектор гдје желим да останем. Изазов је водити тимове у којима се налазе људи различитих профила, али мислим да је најважније оставити им простора да раде оно у чему су најбољи и да дају свој пуни допринос”, јасна је Гардашевић.

Систем инжењерка у компанији Теленор, Нина Дробњак, знала је да жели да се бави технологијом, али јој је највећи проблем био недостатак информација о томе која усмјерења постоје, која су све занимања у ИЦТ индустрији и како до тога доћи.

“Нова занимања се свакодневно појављују. Они, које занимају технологије, осим класичног образовања, треба да нађу свој пут, да буду флексибилни, да се едукују у неком другом пољу, јер технологија сваког дана напредује. Треба што више причати и младима објаснити чиме све могу да се баве, како долазе до тога, да би видјели како све функционише, како изгледа дан инжењерке/инжењера”, рекла је Дробњак.

Милана Шубара, студенткиња ЕТФ-а, казала је да су у информационо-комуникационим технологијама најважнији рад, ред и дисциплина.

“Програмер/ка се не рађа, већ се постаје. Ако се неко одлучи да буде програмер/ка, нека буде тако. Нека не брине шта људи о томе мисле. Кораци да се уђе у ИЦТ су исти за оба пола, тако да што да не?! И за жене је то јако интересантно”, поручила је Шубара.

Тамара СРЗЕНТИЋ, министарка јавне управе, дигиталног друштва и медија.
Милена Ђукановић, доцент на Електротехничком факултету у Подгорици и директорица Института Конфуције на Универзитету Црне Горе.
Сања Гардашевић, директорица дигиталне маркетиншке агенције Алицорн и предсједница Управног одбора Удружења ИЦТ Цортеx.
Нина Дробњак, систем инжењерка у компанији Теленор.
Милана Шубара, студенткиња ЕТФ-а.