Влада Црне Горе усвојила Предлог закона о измјенама и допунама Закона о слободном приступу информацијама

Влада Црне Горе је усвојила Предлог закона о измјенама и допунама Закона о слободном приступу информацијама са Акционим планом за ефикасну имплементацију Закона који ће омогућити ефикасније остваривање права грађана на приступ информацијама у посједу органа власти и транспарентнији рад, подстицање дјелотворности, одговорности и афирмације интегритета и легитимности органа власти, казала је министарка јавне управе, дигиталног друштва и медија, Тамара Срзентић.

Она је рекла да је поступање власти транспарентно само ако објављује информације о својим активностима и политици коју води.

„Са друге стране, поступање неке институције је транспарентно, када свако ко је заинтересован има могућност да види и разумије шта она ради и како то чини. То су биле наше идеје водиље док се радило на припреми измјена и допуна Закона о слободном приступу информацијама и зато смо овом закону дали велики значај, као и његовој стварној примјени и култури, како бисмо изградили ефикасне, одговорне и инклузивне институције за јавно добро“, казала је министарка Срзентић.

Значајна новина Закона о СПИ, како је истакла, је да ће омогућити јавности да увијек зна којом имовина расположу јавни функционери, и они који су то били, као и сва са њима повезана лица. Осим на имовину ово се односи и на њихове приходе, и евентуални сукоб интереса тих лица или са њима повезаних лица, без обзира на то да ли су чланови заједничког домаћинства.

“Веома важна новина Закона је прецизирање ограничења које се односи на пословну тајну, која је до сада била најчешћи изговор за скривање података, посебно информација којима се може открити корупција. Разлози који се односе на претежни јавни интерес су проширени у односу на важећи Закон, што ће омогућити да више информација буде доступно јавности. Битно је поменути и новине у члану 1 Закона којима се више не искључују апсолутно од примјене овог закона информације које су означене степеном тајности, већ и оне подлијежу тесту штетности. Изузетак од примјене закона који је везан за тајне податке других држава и међународну сарадњу фокусиран је само на област безбједности и одбране. Проширује се обим информација које органи морају проактивно да објављују, а нарочито оних које се тичу финансија”, казала је Срзентић.

Управо препознајући значај који Закон о СПИ има у борби против корупције Влада је, како је рекла, ојачала дијелове закона које је раније критиковао невладин сектор.

“И овим Законом ова Влада потврђује да има огромну политичку вољу да се бори против корупције, а најбољи доказ за то је што њиме омогућава јавности да контролише њен рад више него што је то урадила било која влада до сад”, рекла је Срзентић.

Закон о СПИ је, како је додала, један од фундаменталних алата за остваривање људских права, јер сваком грађанину и грађанки омогућава да добију информације од државне управе, а само информисан грађанин може адекватно уживати своја права.

“Овај Закон оснажује сваког грађанина и грађанку јер им омогућава да контролишу рад власти, остварују своја права и доносе одлуке засноване на поузданим, правовременим информацијама, због чега га називају и малим Уставом. Закон олакшава и медијима да дођу до чињеница и контролишу рад власти у јавном интересу. Такође је један од најважнијих закона који омогућава истраживачко новинарство, а бројни добитници престижних свјетских награда су своје приче написали захваљујући подацима добијеним на основу закона о СПИ ”, казала је Срзензић.

Министарка је истакла да су уведени потпуно нови механизми да се у пракси омогући приступ подацима и створени услови да се право на слободан приступ информацијама реализује у свијетлу савременог модела система, који почива на премиси да грађани остварују своје интересе у односима сарадње, међусобно и са органима власти, гдје органи наступају као „отворени систем“ у комуникацији са грађанима.

Директни ефекти предложених измјена и допуна одразиће се, како сматра Срзентић, и на ефикаснији рад органа власти сужавајући простор за злоупотребе, подстицајно дјелујући на законитост и правилност у поступању, стварајући систем у којем је слободан приступ иноформацијама стуб, који ће изградити одговорност органа власти у реаговању на потребе свих заинтересованих актера, а прије свега грађана на инклузиван, делотворан и транспарентан начин.

Министарка је истакла да измјене и допуне закона стварају прилику да се направи истински корак напријед како би изградили ефикасан систем, због чега је потребно јачати капацитете запослених у органима, кроз сталне едукације и обуке, као и техничку подршку.

“Такође, службеници за приступ информацијама, морају бити препознати кроз акте о унутрашњој организацији и систематизацији и као такви да постану „лични службеници“ који брину о захтјевима сваког заинтересованог, брзо и ефикасно одговарају на сва њихова питања током читавог процеса поступања“, казала је Срзентић.

Додала је да је битна новина да се подносиоцу захтјева трошкови не могу наплатити за оне информације за које је законом прописана обавеза проактивног објављивања, чиме се органи власти додатно подстичу да проактивно објављују информације у складу са законом.

„Унапређују се одредбе које се односе на поновну употребу информација. Такође, јача се улога и надлежности Агенције за заштиту личних података и слободан приступ информацијама, као независног надзорног органа“, рекла је министарка Срзентић.

Подсјетила је да је Министарство на чијем је челу, током припреме предложених измјена и допуна, имало међународну ескпертску подршку, коју су обезбиједили Делегација ЕУ у Црној Гори и СИГМА, како би црногорски законодавни оквир у области слободног приступа информацијама био усаглашен са међународним и европским стандардима и у највећој мјери афирмисао принцип транспарентности рада органа власти.

Европска комисија раније је дала позитивну оцјену на текст закона, истучући да ће уколико буде усвојен у садашњој верзији, Закон значајно побољшати приступ информацијама у Црној Гори.

Министарка Срзентић је појаснила да ће примјена Закона о слободном приступу информацијама почети од 1. јануара 2023. године, како би се органи власти и Агенција за заштиту личних податка и слободан приступ информацијама адекватно припремили за пуну имплементацију закона (јачањем капацитета и организовањем обука), доношење смјерница за примјену појединих одредби закона (нпр. за проактивно објављивање информација, спровођење теста штетности итд).