Витомировић: Црна Гора поставља амбициозне циљеве смањења емисија и јача усклађеност са Европском климатском политиком

Државни секретар у Министарству екологије, одрживог развоја и развоја сјевера (МЕРС) Ненад Витомировић говорио је на састанку Резултатске групе за Стуб И - инклузивни економски развој и одрживост животне средине у оквиру реализације Оквирног програма сарадње Владе Црне Горе са Уједињеним нацијама у Црној Гори (УНСДЦФ), који је одржан у Еко згради УН.

Уз државног секретара, који је као косазивач Резултатске групе отворио састанак, излагање је имала и в.д. генералне директорице Директората за климатске промјене и одрживи развој Ивана Грујић.

Витомировић је казао да Уједињене нације (УН) остају препознате као један од најважнијих партнера на пројектима и координацији активности из надлежности Министарства и напоменуо да је већина пројеката финансирана од стране Глобалног фонда за животну средину и Програмом уједињених нација за животну средину (УНЕП) у областима климатских промјена и биодиверзитета.

Истакао је да Оквирни програм сарадње успијева да пружи одговоре на националне развојне потребе и приоритете који резултирају мјерљивим позитивним помацима. 

"Када је у питању област климатских промјена, подношењем Ажурираног национално утврђеног доприноса (НДЦ) Црне Горе за 2030. и 2035. годину, Црна Гора поставља амбициознији циљ смањења емисија, са намјером да до 2030. смањи емисије за 55%, а до 2035. за 60%", навео је Витомировић.

Такође, како је казао, кроз овај процес Црна Гора додатно јача своју усклађеност са Европском климатском политиком и Зеленим договором ЕУ, посебно у контексту свог статуса кандидата за чланство у ЕУ и обавезе постизања климатске неутралности до 2050. 

"Надаље, подношење НДЦ-а подржава имплементацију Циљева одрживог развоја Уједињених нација (СДГс), циљ 13 – Климатске акције, који позива државе да предузму хитне мјере за борбу против климатских промјена и њихових посљедица", додао је Витомировић.

Указао је да треба имати у виду да је за увођење већине мјера за смањење емисија ГХГ потребно мијењати навике становништва кроз едукацију о разним активностима, на првом мјесту уштедама енергије и нискоугљеничним технологијама. 

Према његовим ријечима, Национални план Црне Горе за прилагођавање на климатске промјене (НПП) такође доприноси циљу 13 и фокусира се на борбу против климатских промјена и њихових утицаја, кроз конкретне активности које имају за циљ смањење рањивости Црне Горе на климатске промјене и јачање отпорности земље на исте. 

Истакао је да синхронизованом и континуираном акцијом на свим нивоима, Црна Гора може да буде успјешан примјер достизања нискоугљеничног развоја и прилагођавања на утицаје климатских промјена. 

"У циљу реализације завршних мјерила Акционог плана за Поглавље 27 у области заштите природе, улаже се велики напор да се обезбиједе квалитетна законска рјешења, ради унапрјеђење система имплементације и остваривања циља заштите вриједног биодиверзитета и управљања заштићеним подручјима", казао је Витомировић. 

Како је рекао, кроз Програм УНЕП-а Еарлy Ацтион Суппорт, који се финансира кроз средства Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ) пружена је подршка за припрему Националне стратегије биодиверзитета са Акционим планом (НБСАП).

Указао је да су, у сарадњи са канцеларијом УНДП-а у Црној Гори, обезбијеђени услови за почетак реализације БИОФИН пројекта у Црној Гори који ће пружити значајну подршку у припреми и реализацији Националне стратегије биодиверзитета кроз мобилизацију финансијских ресурса и интеграцију биодиверзитета у националне буџете и стратегије.

Витомировић је навео да се партнерска сарадња са УНДП-ем наставља кроз реализацију пројекта ГЕФ 7 „Интегрисање биодиверзитета у секторске политике и праксе и јачање кључних подручја биодиверзитета у Црној Гори”. 

Нагласио је да ће током 2025. године, у области заштите природе, фокус бити на унапређењу планова управљања, јачању капацитета на примјени закона у цјелокупном ланцу одговорности, веће укључивање локалне заједнице, научна истраживања, израду стручних студија и анализа у областима заштите природе, просторног планирања, шумарства и пољопривреде и др.

"Такође, имајући у виду да је развој сјевера у надлежности МЕРС-а, желим да укажем да је економски опоравак сјеверног региона Црне Горе дугорочан процес који захтијева свеобухватан и координисан приступ и синергију између локалних заједница, државних институција, привредног сектора и међународних партнера. Управо из тог разлога, МЕРС покреће активности на изради Стратегије развоја сјевера, која ће представљати свеобухватни документ који дефинише дугорочну визију и кључне циљеве за еколошки и одрживи развој сјеверног региона", казао је Витомировић.

Он је на крају потврдио спремност представника Министарства за даљу успјешну сарадњу током имплементације будућих активности у оквиру имплементације Оквирног програма сарадње, чиме ћемо још једном показати пуну посвећеност да очувањем животне средине унаприједимо квалитет живота грађана и очувамо природне ресурсе.