Влада утврдила Предлог закона о здравственој заштити

Влада је на данашњој сједници утврдила Предлог закона о здравственој заштити, са извјештајем о спроведеној јавној расправи. Предложена законска рјешења допринијеће да здравствени систем буде тако нормативно уређен и организован да обезбиједи првенствено доступнију и квалитетнију здравствену заштиту становништву, бољу организацију, повезаност и ефикасније функционисање система здравствене заштите по свим нивоима кроз информационо увезивање.

Предмет овог закона је организација, спровођење и пружање здравствене заштите, права и дужности грађана у остваривању здравствене заштите, друштвена брига за здравље грађана, права и обавезе здравствених радника и здравствених сарадника, контрола квалитета здравствене заштите, као и друга питања од значаја за функционисање здравствене заштите.

Значајна новина која се уводи овим законом је дигитално здравство. Дигитализацијом здравственог система, омогућиће се употреба мобилних уређаја (мобилни телефони, односно апликације, сензори, уређаји за праћење пацијената и други мобилни бежични уређаји) за прикупљање општих и клиничких података о пацијенту, пренос тих података здравственим радницима и пацијентима, праћење медицинских параметара пацијента на даљину, као и пружање здравствених услуга на даљину у случајевима кад се здравствени радник и пацијент или два здравствена радника не налазе на истој локациј.

Такође, новина је пружање здравствених услуга путем телемедицине, и успостављање комуникационе инфраструктуре за безбједну размјену здравтсвених информација. Телемедицина обухвата праћење здравственог стања пацијента на даљину, консултативне здравствене услуге, превентивну дјелатност у здравству, дијагностичке и терапијске поступке засноване на подацима који се односе на здравствено стање пацијента доступним путем информационо-комуникационих технологија.

Значајна новина је пружање стоматолошких здравствених услуга преко школског стоматолога дјеци до 18 година живота, које ће се остваривати преко домова здравља, односно амбуланти које ће бити лоциране у васпитно образовним установама по територијалној припадности, па ће на овај начин дјеци бити доступнија стоматолошка здравствена заштита.

Новина је  враћање медицине рада у јавни сектор. Медицина рада је веома битна карика у систему здравствене заштите. Враћањем ове гране медицине у јавни сектор обезбиједиће се адекватна здравствена заштита запослених, као и утврђивање радне способности у складу са утврђеним стандардима. Специјалисти медицине рада су дефицитаран кадар у здравственом систему Црне Горе. Циљ је да се предложеним законским рјешењем створе услови да се планираном динамиком додјељују специјализације из ове области и тако обезбиједи недостајући специјалистички кадар за област медицине рада и одговарајуће здравствене услуге, посебно када су у питању професионална обољења.

Руковођени јавним интересом, предложено је законско рјешење да се допунски рад здравствених радника и здравствених сарадника ограничи, на начин да је исти дозвољен у здравственој установи чији је оснивач држава, односно општина и у једној здравственој установи чији оснивач правно или физичко лице. Предложено законско рјешење има за циљ да се допунски рад само органичи, али не и укине. Код оваквог законског рјешења  цијењено је искуство у развијенијим земљама, гдје је овај вид рада рестриктивније уређен. Дата је могућност да здравствени радник и здравствени сарадник може да бира у ком сектору ће да остварује додатни приход допунским радом, у складу са овим законом.

Осим наведеног, једна од предложених новина је увођење у здравствени систем приватне праксе као облика пружања здравствених услуга. То значи да здравствени радник који није у радном односу, односно не обавља другу самосталну дјелатност или је корисник старосне пензије, може самостално да обавља здравствену дјелатност, да се региструје као предузетник и пружа здравтсвене услуге под прописаним условима.

Овим законом је препозната потреба да се и свим привредним субјектима који се баве услугама туризма омогући да пружају услуге здравствене заштите које обухватају дијагностичке и терапијске поступке, здравствену његу, поступке медицинске рехабилитације и услуге медицинског wеллнес туризма. Дат је и основ за доношење подзаконског акта којим ће се ближе разрадити овај сегмент.

Циљ овог закона је усклађено дјеловање јавног и приватног сектора, а то значи да сви субјекти у систему обављају здравствену дјелатност под једнаким условима, да могу ако то буде потреба јавног здравства, да буду дио здравствене мреже у којој грађани остварују услуге на терет обавезног здравственог осигурања, закључивањем уговора о пружању здравствених услуга са Фондом за здравствено осигурање.

Такође, један од главних циљева је и да се боље искористе постојећи капацитети и прошире здравствене услуга које се пружају пацијентима на примарном нивоу здравствене заштите, кроз интерну медицину, палијативну његу, одређене офтамолошке услуге, услуге физикалне медицине и рехабилитације, које се већ пружају путем подршке специјалиста са секундарног нивоа здравствене заштите и препознате су кроз Одлуку о мрежи здравствених установа.

Предложена рјешења донијеће значајне бенефите за све субјекте у здравственом систему. Здравствена заштита ће бити доступнија, боље организована, информационо повезана по свим нивоима, и територијално боље увезана, између осталог и трансформацијом опште болнице у Беранама у Клиничко-болнички центар и Опште болнице у Котору у Клиничко-болнички центар који су препознати Одлуком о мрежи здравствених установа.

Министарство здравља, са предложеним рјешењима ставља акценат на квалитет пружених услуга и ствара услове за све субјекте у здравственом систему да буду информационо повезани и на тај начин имају приступ здравственим подацима пацијента у циљу пружања квалитетније здравствене заштите.