- Влада Црне Горе
Министарство културе и медија Влаовић: Заједничким напорима стварамо амбијент у ...
Влаовић: Заједничким напорима стварамо амбијент у којем ћемо заштити слободу медија
Циљ Министарства културе и медија су слободни и професионални медији, друштво у којем је слобода мишљења и говора неупитна, култура дијалога на нивоу развијених европских демократија, а напади, пријетње и притисци на новинаре/ке прошлост, поручила је ресорна министарка Маша Влаовић.
Она је, поводом обиљежавања Дана слободе медија, подсјетила да је слобода медија та која обликује будућност свих других људских права, покреће и доприноси њиховом очувању.
“Данас се подсјећамо, препознајемо и поштујемо доприносе новинара/ки, посебно оних који ризикују своје животе да би пружили основне информације јавности и овај свијет учинили бољим мјестом за живот”, рекла је Влаовић.
Истакла је да Министарство културе и медија врло конкретно, снажно и одлучно подупире слободу медија, као врховни принцип на коме почива свако демократско друштво.
“Нове претње слободи изражавања које угрожавају слободу медија не само код нас већ и глобално су поларизовани политички и друштвени дискурс, ерозија повјерења, ослабљени пословни модели традиционалних медија, дигитализација која доприноси ширењу лажних вијести и занемаривање међународних стандарда”, навела је Влаовић.
Подсјетила је да је МКМ у протеклих више од годину, заједно са представницима медијске заједнице, невладиних организација, Универзитета, независних регулатора, правосуђа и надлежних државних институција, радило на првој Медијској стратегији Црне Горе и новим медијским законима.
Влаовић је рекла да су почетком априла започели процедуру разматрања и усвајања Стратегије у Влади Црне Горе.
“Медијска стратегија 2023 - 2027, са Акционим планом 2023 - 2024, заснована је на стандардима и регулаторном оквиру демократских друштава, документима из области људских права са посебним освртом на слободу изражавања, препорукама из Анализе медијског сектора у Црној Гори (ЈУФРЕX) и других међународних докумената, потребама медијске заједнице”, напоменула је она.
Поручује да је за демократско и уважавајуће друштво, у којем се поштују и афирмишу различитости, а систем изазива да буде бољи, одговорнији, потребно да сви јавни актери, својим примјером, допринесу стварању толерантније климе у друштву приликом дебата о темама које изазивају емоције код сваког појединца.
Према ријечима Влаовић, медијска стратегија, за прве двије године, предвиђа преко 100 мјера са посебним фокусом на сигурности новинара, борби против дезинформација, говора мржње и онлине насиља, медијској писмености, побољшању економско-социјалног положаја новинара.
“Новим медијским законима предвиђено је више од 20 суштинских измјена у односу на важеће норме, ради подстицања саморегулације, предвиђено је да Фонду за плурализам и медијску разноврсност може приступити само медиј који је уписан у евиденцију и који је у механизму саморегулације, као и којем није у претходних 6 мјесеци изречена мјера забране емитовања, као што је случај са једном иностраном ТВ која је санкционисана због ширења мржње”, казала је Влаовић.
Како је казала, исто важи и за штампане медије, односно интернетске публикације у случају да је њихов оснивач осуђен због говора мржње или ширења дезинформација.
Влаовић је подсјетила да ке Фонд за медијски плурализам, из којег се финансирају медијски садржаји од јавног интереса, повећан више него дупло и износиће око два милиона еура.
“Након завршних разматрања на радној групи и добијања мишљења Европске комисије, закони ће бити упућени у процедуру разматрања и усвајања на Влади”, нагласила је она.
Вјерујем да ће овај начин успјети да новинарство заузме мјесто у друштву које му припада и да ће се, након што су прошле године напредовали на листи Репортера без граница, тај тренд наставити.
“Свим црногорским новинаркама и новинарима, уредницама, уредницима и оснивачима медија честитамо Дан слободе медија уз увјерење да заједничким напорима можемо створити амбијент у којем ћемо заштиту слободу медија, потврдити виталну важност слободе изражавања и обликовати будућност у којој су људска права у центру доношења одлука на националном и локалном нивоу”, закључила је Влаовић.