Војиновић: Створени предуслови да 2024. буде година инвестиција у образовну инфраструктуру

Војиновић: Створени предуслови да 2024. буде година инвестиција у образовну инфраструктуру

Подгорица, PR pres servis  - Министарство просвјете створило је предуслове да сљедећа година буде година инвестиција у образовну инфраструктуру и обезбиједило је историјско повећање плата за просвјетне раднике, као ниједна влада до сада, саопштено је на представљању резултата рада тог ресора.

Министар просвјете, Миомир Војиновић, казао је да су се у том ресору, кад су прије више од годину преузели дужности и обавезе, суочили са чињеницом да наш образовни систем не успијева да одговори многобројним изазовима.

„Са једне стране, не само да није довољно инвестирано у њега, него је, на жалост постао и вриједна алатка у служби политичких агенди. Зато, када сам ступио на функцију министра, желио сам да раскрстимо са тим праксама и као један од најважнијих приоритета моје администрације поставио сам стварање основа за школе без политике, знајући да је деполитизација образовног система дуг, али и достижан процес“, рекао је Војиновић.

Према његовим ријечима, и овдје се показало да су професионалност, рад, таленат и знање, једини предуслови за унапређење квалитета образовног система.

„Императив нам је био да нашем школству изградимо углед,  мјерљив и конкурентан квалитет какав и заслужује једна озбиљна држава која жели да постане дио породице европских, модерних и демократских друштава“, истакао је Војиновић.

Подсјетио је да су у овој години, слиједећи стратешке циљеве Владе, побољшање социо-економског положаја грађана.

„Ова администрација је обезбиједила увећање буџета у области образовања за 25  одсто, што је аутоматски значило и више новца за просвјетне раднике, који су, то желим и данас да подвучем, и у вријеме пандемије морали да  буду не само васпитачи, већ и техничка, морална и свака друга подршка нашој дјеци“, навео је Војиновић.

Указао је да је материјални статус просвјетних радника побољшан измјеном законских прописа и Гранског колективног уговора, којим су од 1. јануара ове године сви коефицијенти сложености увећани за 20 до 45 одсто, а од 1. јануара 2024. и 1. јануара 2025.године поменути коефицијенти ће бити увећани за додатних десет одсто.

„Желим још једном да нагласим да је ово историјско повећање, и да ће долазити и пролазити Владе, али сам дубоко убијеђен да материјални статус просвјетних радника нико није озбиљније схватио, разумио и у реалним оквирима остварио као ова, 43. Влада Црне Горе“, казао је Војиновић.

Појаснио је да више новца у буџету значи и више новца које је Министарство опредијелило за инфаструктурне пројекте.

„Управо је ова администрација, послије четири године повукла прве транше из међународних кредита EIB-а и CEB-а у вриједности од близу четири милиона еура и створила административне предуслове да сљедећа, 2024. година, буде година инвестиција у образовну инфраструктуру“, навео је Војиновић.

Казао је да је Министарство, добре праксе из домена инклузивног образовања, нарочито за дјецу са сметњама у развоју и дјецу из ромске и египћанске популације, наставило и унаприједило, како би образовање било једнако доступно сваком дјетету.

„Нијесмо заборавили ми увођење иновација у процесе учења и наставе, које се заснивају на дигиталним технологијама, односно дигитализацији образовног система. Знамо да то није једносмјеран пут, нити брзо достижан циљ, али свакако да мора да радује чињеница да са  6.3 милиона евра набављамо IT опрему за основне и средње школе, чиме ћемо покрити 50 одсто потреба црногорског образовног система“, рекао је Војиновић.

Истакао је да је Министарство просвјете предузело и предузима све како би вршњачко насиље свело на најмању могућу мјеру.

„У том правцу, сви заједно, са колегама из цивилног сектора и медјународним партнерима, баш сви, морамо да преузмемо нове обавезе како би одговорили на кризу постковид ере, која је имала изузетно тешке посљедице и на нашу дјецу и омладину“, навео је Војиновић.

Подсјетио је да је измјенама Правилника о нормативима и стандардима  процијењено повећање броја стручних сарадника, односно педагога и психолога за око 60 извршилаца, што је за скоро 28% одсто више у односу на постојећи број.

„Проблем са којим смо се суочили са Испитним центром само је врх леденог бријега нагомиланих проблема. Одговор на овај проблем није могао бити инстант рјешење. Морамо сви колективно - родитељи, наставници, креатори политика да одговоримо системски, на свим нивоима - и у кући и у учионици и држави, стварањем нових вриједности који ће нас чинити бољим и конкурентнијим“, рекао је Војиновић.

Државна секретарка Министарства просвјете, Милијана Вукотић-Јелушић, казала је да се образовни систем у Црној Гори суочава са сложеним, вишеструким изазовима, наводећи да су они истакнути у Анализи сектора образовања (ASO) коју су спровели Министарство просвјете и UNICEF, а која дијагностификује стање образовања са аспекта приступа, квалитета, правичности, управљања и финансирања.

„Показало се да је недостатак инвестиција у корелацији са лошим образовним исходима, који је испод очекивања и потенцијала наших ученика.  Истрајно недовољно финансирање сектора образовања је главна препрека за побољшање квалитета“, навела је Вукотић-Јелушић.

Казала је да су, у сарадњи са Министартвом финансија, одредили кључне приоритете за финансирање у образовању за наредни трогодишњи период.

„То су повећање улагања у: образовну инфраструктуру, обуке наставног кадра, са акцентом  на повећање нивоа дигиталне писмености, опрему за извођење наставе – дидактичка опрема и материјали за учење, као и дигитална опрема. Сва ова повећања видљива су кроз предлог Министарства просвјете за средњорочни буџетски оквир“, рекла је Вукотић-Јелушић.

Појаснила је да је текућим буџетом Министарства за 2022. годину планирано око 4.2 милиона еура за финансирање реконструкција и адаптација постојеће инфраструктуре, док је за 2023. годину буџет за исте намјене око 3,9 мил еура.

„Осим више стотина по вриједности ситних инвестиција на васпитно-образовним објектима на територији цијеле Црне Горе  издајамо да је у датом периоду реализовано 19 већих пројеката укупне вриједности 851.800 еура на територији 15 општина“, навела је Вукотић-Јелушић.

У току је, како је додала, реализација 23 пројеката адаптација и реконструкција у васпитно образовним установа у 15 црногоских општина вриједности 3.150.000 еура, као и стварање административних претпоставки за покретање процедура набавки за 12 пројекта вриједности око 1.700.000 еура.

Говорећи о међународним кредита EIB-а и CEB-а у вриједности од близу четири милиона еура, Вукотић-Јелушић је појаснила да ће се од тог новца почети градити нова гимназије у Подгорици у ДУП/у Универзитетски центар, двије нове основне школе у Цитy кварту и на Карабушком пољу, доградиће се вртић на Забјелу, у Момишићима и у Котору.

„Биће реконструисано девет средњих стручних школа од Плава, Берана, Бијелог Поља, Будве, Бара, Цетиња, Подгорице,  што је у фази објаве јавног позива за извођача радова, а започеће изградња и четири нова вртића у Бару, Улцињу, Беранама и Подгорици“, навела је Вукотић-Јелушић.

Подсјетила је да је у претходних годину отворена нова Основна шола у Подгорици „Новка Убовић“, а да ће од школске 2023/2024. године бити отворена и школа „Душан Кораћ“ у Бијелом Пољу, док у августу почиње изградња треће Основне школе „Владимир Назор у Подгорици“.

Говорећи о Гранском колективном уговору и повећању зарада запослених у образовном систему, Вукотић Јелушић је појаснила да је од укупног броја запослених у васпитно-образовним „

„Минисартство просвјете и 43. Влада Црне Горе су ријешили стамбену проблематику 141 породице просвјетних радника у Будви, који су од 2012. године чекали да уселе у станове обећане прије више од 20 година“, рекла је Вукотић Јелушић.

Говорећи о стручном усавршавању наставног кадра , Вукотић-Јелушић је казала да је број обучених наставника и одржаних обука готово удвостручен у 2022/23, наводећи да је одржано 240 акредитованих обука Завода за школство Црне Горе, а да је обучено 3500 хиљаде наставника.

„Пратили смо дешавања на тржишту рада и социо економску политику Владу, и са пет милиона финансирали смо повећање накнаде за кориснике Програма стручног оспособљавања високошколаца. Од 15. августа 2022. накнаде су са 250  повећане на 450 еура мјесечно. Такође, износ студентског кредита је значајно увећан у односу на претходни период, са 41 на 128 еура, док сустипендије најбољим студентима повећане са 86 на 225 еура“, рекла је Вукотић-Јелушић.

Предсједник Владе Црне Горе, Дритан Абазовић, казао је да је период од годину дана прилично кратак да би се покренуле озбиљне инвестиције у просвјете, наводећи да ће следећа година бити година највећег улагања у историји кад је у питању школство,

„Ова година се морала искористити да се припреми пројектна документација, да се дође до кредитних средстава за одређене пројекте, а наредне године слиједи реализација. Оно што је лијепа вијест јесте да ће 1. септембра ученици ући у нову школу у Бијелом Пољу, а да ће почети изградња Основне школе „Владимир Назор““, рекао је Абазовић.  

Говорећи о материјалном статусу просвјетних радника, Абазовић је казао да кумулативно  увећање кад је у питању материјални статус запослених у просвјети „никад није било веће у историји Црне Горе“.

„Тврдим да и даље то није довољно, али ако као држава будемо зарађивали више, били одговорнији према јавним добрима, боље се организовали у свим сферама живота, нарочито у економској, вјерујем да ће извдајања GDP-ја бити већа и достићи, а можда и престићи оно што је европски ниво“, навео је Абазовић.