ЦРНА ГОРА МОЈА ПОСТОЈБИНА

Циљеви нијесу пусти снови, већ на њима треба радити, мото је Милиане Дабовић-Златичанин, Црногорке рођене и одрасле у Скадру, гдје је дипломирала на Одсјеку за разредну наставу Филозофског факултета. Након дугогодишњег учитељског стажа, постављена је за директорицу двојезичне гимназије у Тузима. Породична жена, мајка троје дјеце - двије кћерке и сина.

Црногорци у Албанији су временом и уз велика искушења одржали снажне везе са матицом Црном Гором, кроз различите облике самоорганизовања, како би лакше пребродили специфичне проблеме са којима се суочавају мањинске етничке заједнице у дијаспори.

Милианин животни пут најбољи је показатељ виталности свијести и осјећања према матици, као идеализованом мјесту које одише вишим смислом и топлином дома. Извориште је у овом контексту простор жудње, визије сјећања, мјесто ходочашћа и вјечног повратка резервисаног за напуштене митске просторе предака.

Госпођа Дабовић-Златичанин је остварила свој сан, али и циљ, повратком извору, својој матици гдје се реализовала на професионалном и породичном плану, као успјешна жена, супруга и мајка.

* * *

У наставку можете прочитати интервју са МИЛИАНОМ ДАБОВИЋ-ЗЛАТИЧАНИН, који је објављен у часопису ЖЕНСКИ ГЛАС за Црногорке и очување културне баштине Црне Горе:

КАКО ВИДИТЕ ОСТВАРЕНУ ЖЕНУ?

Од жене нашег стољећа се очекује да буде остварена и успјешна на свим животним пољима-породичном, професионалном и као активан члан друштвене заједнице. Остварена жена посједује знања и вјештине из различитих области, што се више не сматра изузетком већ редовном и нормалном појавом. Тешко је постићи баланс у животу, али вриједи.

ЦРНА ГОРА МОЈА ПОСТОЈБИНА

Одрасла и школовала сам се ван матичне земље, у коју сам, симболично, дошла на три дана, а остала за читав живот... Са посједовањем основног знања матерњег, црногорског језика, одлучила сам да упловим у брачну луку са својим мужем, стаситим Црмничанином. Од првог дана сам одлично прихваћена и у породици Дабовић и у широј заједници.

Како сам одгајана у породици у породици интелектуалаца, са утврђеним моралним начелима, лако је било привићи се на нову средину, сличну оној из које сам поникла. За младу жену, која је убрзо постала и мајка, живот у патријархалној црногорској порордици није представљао ништа друго до унапрјеђивања културолошких и моралних начела на којима је моје васпитање почивало.

Као бивша припадница црногорске националне мањине у Албанији, знам шта значи његовати љубав према својој матици, а поштовати и цијенити државу у којој живиш. Удружење црногорске мањине ,, Алба-Монтенегро'' ме је ангажовало да држим часове црногорског језика припадницима наше мањине у Скадру, па сам тако постала и чланица-реализаторка тима пројекта Управе за дијаспору, ЦРНА ГОРА МОЈА ПОСТОЈБИНА.

Као професионално, али и емотивно посвећена педагошком раду, своју основну професију, тренутно радно мјесто, али и све активности којима сам била и којима сам сада посвећена, сматрам спајањем љубави и посла, што ме чини изузетно срећном и испуњеном.

А, као жена, могу да се похвалим безрезервном и безграничном подршком свог супруга, који ми је увијек давао вјетар у леђа и крила да летим и развијам своју личност, и на емотивном, и на професионалном плану.