СТРУЧНИ ТИМ ПРОЈЕКТА

Др Душанка Поповић, ауторка и водитељка пројекта, Завод за школство
Нађа Дурковић, главна и одговорна уредница, Завод за уџбенике и наставна средства
Др Сања Шубарић, професорица, Филозофски факултет
Дијана Лаковић, професорица, ОШ „Радојица Перовић”
Александра Вешовић Ивановић, надзорница за језик и књижевност, Завод за школство

ЦИЉ пројекта јесте да се испитају и препоруче најбољи начини којима се постиже изградња функционалне писмености и умјешност стварања усменог и писаног текста.

ЗАШТО?
Резултати истраживања наставе матерњег језика и књижевности у Црној Гори показују:
• да треба развијати читалачку писменост ученика (ПИСА тестирање 2006. и 2009. године),
• да је неопходно унаприједити разумијевање слојева значења прочитаног текста, примјену знања из правописа, као и богатство рјечника у властитом тексту (Републичко тестирање образовних постигнућа ученика ИИИ разреда основне школе из матерњег језика и књижевности, 2005. године),
• да се ученици тешко сналазе приликом самосталног стварања писаних текстова (писмене вјежбе ученика већином су шаблонске и често недовршене, мали број узорних задатака у једном одјељењу: један до два рада који се истичу садржином, композицијом, стилом, довршеношћу и уредношћу) (Истраживање наставе матерњег језика и књижевности на подручју старијих црногорских говора, 2004-2007. године).

КАКО?
Активности кроз које ће се пројекат реализовати:
• радни састанци,
• округли столови,
• посјете школама/часовима,
• семинари.

КАДА?
• Планирано је да се пројекат реализује у периоду октобар 2011 – октобар 2012. године

Пројекат Како ученицима помоћи да успјешно стварају усмене и писане, умјетничке и неумјетничке текстове заснива се на савременом приступу настави језика и књижевности који се препоручује у оквиру актуелних наставних програма намијењених тој настави и подршка је његовој функционалној примјени. Циљ пројекта јесте да се испитају и препоруче најбољи начини на које се постиже изградња функционалне писмености и умјешност стварања усменог и писаног текста.

Идеја о припреми и реализацији таквог пројекта зачела се још док је ауторка била у настави, дакле на основу непосредног искуства и интензивног промишљања о условима у којима ученици у школама имају задатак да створе тематски, садржајно и језички коректан текст, углавном у складу са захтјевима које поставља наставник. Затим, кроз интензивно праћење, анализу и истраживање наставе језика и књижевности у нашим школама у посљедњих десетак година. Уз податке о писмености наших ученика добијене на националним и међународним тестирањима, постаје јасно да је стварање текста, усменог или писаног, умјетничког или неумјетничког тема којом се посебно треба бавити. Са овом констатацијом сложили су се и наставници укључени у пројекат.

Област културе усменог и писменог изражавања, као продуктивних језичких вјештина, веома је занимљива за истраживање, а посебно унапређивање. Неодвојиве од рецептивних вјештина слушања и читања, оне и јесу њихов конкретан производ. Овом облашћу бавио се значајан број теоретичара и методичара, али њихова активност обично је била усмјерена, као и наши „стари“ програми, на оно што наставник треба да уради да би ученици добро писали – поступак, метод, или, пак, усмјереност на резултат – ученичке писане радове. Оно што неоспорно недостаје, а јесте у духу промјена које смо увели у наш образовни систем, јесте бављење учеником као ствараоцем текста. Да се овим чиниоцем у спрези наставник-ученик-писани састав најмање бавило, доказују и запажања методичара наставе језика и књижевности: Основна карактеристика досадашње литературе о писаном изражавању, а могло би се рећи и њена најкрупнија мана, јесте пренаглашена окренутост ка саставима, запостављање њихових твораца. Ово углавном говори о тематици писаних састава, њиховој грађи и њиховом уобличавању или о томе како наставник треба да поступа у односу на готове саставе, а много мање у њима има речи о ваљаном стимулисању ученика, о психичким „поткрепљењима“ за рад и могућностима њиховог самосталног ангажовања да чешће и боље пишу .

Јасно је да приликом проналажења и провјере ефикаснијих поступака у настави писаног изражавања више пажње треба посветити ученику као ствараоцу писаног текста, а тек након тога производу који он ствара. Већина ученика зна да понови упутства како треба писати одређену врсту текста, али њихова примјена и даље остаје проблем. Током пројекта који реализујемо желимо да одговоримо на низ питања: Шта је то што наставник треба да пружи ученику како би резултат његовог рада био бољи? Кроз које активности га треба континуирано водити? Која знања и вјештине треба да посједује? На који начин га мотивисати да се на овом пољу што више лично ангажује? И, сигурно ће их бити још.

Када су у питању наставници, учесници у пројекту, сматрали смо, прије свега, да је важно да сви имају исту полазну основу када је разумијевање теоријске заносваности актуелног приступа настави језика и књижевности у основној школи у питању. Зато су сви имали прилику да похађају програм обуке Настава језика и књижевности у ИИ и ИИИ циклусу основне школе током којег су анализирали резултате истраживања функционалне и читалачке писмености наших ученика, наново сагледали и анализирали могућности које пружа приступ настави језика и књижевности који се препоручује актуелним образовним програмима посебно када је у питању конкретна помоћ у постизању бољих резултата наших ученика на пољу читалачке писмености, размишљали о примјени програма за језик и књижевност, подсјетили се теоријских полазишта образовних програма и разумијели их у нашем контексту, истакли своје дилеме и недоумице и заједно их рјешавали, навели успјешне примјере из своје праксе и др. У плану је и реализација програма Настава језика и књижевности у И циклусу основне школе, намијењеног учитељима укљученим у пројекат. Током тог програма обуке они ће анализирати специфичности наставе почетног читања и писања, те различите теме везану за наведену област.

Наредни корак била је организација радних састанака на тему Настава усменог и писменог изражавања у основној школи – анализа стања. Током ових радионица од наставника се захтијевало да уоче и дефинишу предности и недостатке ове области кроз: анализу програма (циљеви и стандарди који се односе на наставу усменог и писменог изражавања, тј. на продуктивне активности говор и писање), анализу годишњих планова рада (издвојене циљеве пронаћи у годишњим плановима рада), дискусију на нивоу велике групе на тему припремања за часове говорних и писмених вјежби, анализу врста говорних и писмених вјежби које се реализују у настави, анализу начина на које се бирају теме, дискусију да ли се и како провјеравају и оцјењују писмени радови (задаци рађени у школи, код куће...) и др. Кроз ову активност учесници су сагледали добре и лоше стране планирања у пракси, упоредили сопствено планирање и његов квалитет, уочили изазове и заједнички тражили рјешења. Такође, истакли значајне могућности развоја усменог и писаног израза ученика у настави кроз реализацију циљева програма.

Анализа стања наставе усменог и писменог изражавања у нашим школама настала на основу реализације претходно наведених радионица, основа је за планирање наредних корака у реализацији пројекта. Процјена је да учесници, осим базичних програма обуке за унапређење наставе стварања текстова (Стварање усмених и писаних, умјетничких и неумјетничких текстова у основној школи, Процес настанка текста – пут ствараоца), треба да похађају и програме обуке који се односе на процес настанка уџбеника и њихову ефикасну употребу, начин индивидуализације наставе језика и књижевности и прилагођавање потребама ученика са којима се ради, начине процјењивања и оцјењивања ученичких знања и сл.

Осим конкретних препорука, производ пројекта биће публикације са примјерима добре праксе и другим занимљивим садржајима. Стручни тим пројекта који, осим ауторке овог текста, чине: Нађа Дурковић, главна и одговорна уредница у Заводу за уџбенике и наставна средства, др Сања Шубарић, професорица на Филозофском факултету, Дијана Лаковић, професорица у ОШ „Радојица Перовић“ и Александра Вешовић Ивановић, надзорица за језик и књижевност у Заводу за шкослтво, интензивно ради на осмишљавању функционалних корака у даљој реализацији пројекта, координирајући све учеснике.

У реализацију је укључено тринаест основних школа из Бара, Никшића, Подгорице и Бијелог Поља, односно 54 наставника који ће својим искуством допринијети унапређењу ове области наставе језика и књижевности у нашој држави. Школе – учеснице у пројекту су: Бар: ОШ „Мексико“, ОШ „Блажо Јоков Орландић“, ОШ „Србија“; Никшић: ОШ „Ратко Жарић“, ОШ „Олга Головић“; Бијело Поље: ОШ „Марко Миљанов“, ОШ „Душан Кораћ“, ОШ „Ристо Ратковић”; Подгорица: ОШ „Милорад Муса Бурзан“, ОШ „Вук Караџић“, ОШ „Владимир Назор“, ОШ „Радојица Перовић“ и ОШ „21. мај”. Пројекат подржава и његову реализацију омогућава Завод за школство.